Индекс дела
Најзначајније • Реалистичке • Сатиричне
„Одјек“ • „Страдија“ • „Нови покрет“
Писма • Службена преписка • Говори • Научни рад
Добродошли на страницу пројекта дигитализације сабраних дела Радоја Домановића. Овде можете прочитати све приповетке и друге текстове нашег најпознатијег сатиричара, највећим делом по први пут објављене у електронском формату. Поред текстова који су раније штампани, садржај странице допунили смо с неколико текстова који раније нису објављивани у збиркама. Дела с посебном препоруком уредништва обележена су звездицом.
Најзначајније сатиричне приповетке из пера Радоја Домановића данас су већином обавезни део школске лектире:
- Вођа (1–2–3), 1901.
- Данга, 1899.
- Како се провео Свети Сава у Вишој женској школи (1–2–3–4–5–6), 1905. ★
- Краљ Александар по други пут међу Србима (1–2–3–4–5–6–7–8–9–10–11–12–13–14–15–16–17–18–19–20–21–22–23), 1906. ★
- Краљевић Марко по други пут међу Србима (1–2–3–4–5), 1901.
- Мртво море (1–2–3–4–5), 1902. ★
- Размишљање једног обичног српског вола, 1902.
- Страдија (1–2–3–4–5–6–7–8–9–10–11–12), 1902.
- Укидање страсти, 1898.
Радоје Домановић је своју списатељску каријеру започео пишући реалистичке приче. Познато је да је укупно написао тридесет и пет реалистичких приповедака, од којих су тридесет и четири објављене. Приповетка „Поред ватре“ пронађена је у рукопису, и први пут је штампана у Сабраним делима 1964. године, а у електронском формату објављена је тачно педесет година касније. Приповетка „Чудан човек“ није раније објављивана у збиркама, открио ју је Жарко Рошуљ у „Полицијском гласнику“ из 1900. године, и објавио у зборнику „Глишић и Домановић: 1908–2008“, а приповетку „Другови“ је у „Зорици“ из 1900. године открио Станиша Војиновић, и објавио у Књижевном листу 2005. године. Све приповетке су сада по први пут објављене у електронском формату.
- А хлеба! (слика из живота), 1898.
- Баба-Стана, 1894.
- Божје сузе, 1902. ★
- Браћа (1–2–3–4), 1900.
- Гучов риболов, 1902.
- Другови, 1900.
- Замена (1–2), 1898.
- Због љубави, 1901.
- Идеалиста (1–2), 1899. ★
- Из бележака са села (1–2–3–4), 1903–1905.
- Ја сам Србин (1–2), 1899.
- Једва једном, 1903.
- Ловчев записник (1–2–3–4), 1898.
- На месечини, 1893.
- На млађима свет остаје (1–2–3–4–5–6), 1896.
- На раскршћу (слика из живота), 1899. ★
- Најтежа осуда (1–2–3), 1900.
- Објава, 1893.
- Освета, 1899.
- Певачев Ускрс, 1899.
- Под храстом, 1899.
- Поред ватре (1–2)
- Промашена срећа (1–2), 1899.
- Разорена срећа, 1899.
- Рођендан (прва објављена Домановићева приповетка), 1893.
- Сасушен лист, 1904. ★
- Слава, 1903. ★
- Слика са улице, 1893. ★
- Смрт (слика из сеоског живота у Србији), 1896.
- Снови и јава, 1895.
- Срећа, 1903.
- У сеоској ме’ани (1–2), 1902.
- Успомене из детињства, 1899. ★
- Човекова сладост, 1900.
- Чудан човек, 1900.
- Шуле (слика са села), 1901.
Поред многобројних чланака у „Одјеку“ и „Страдији“, Радоје Домановић је у периоду најживље списатељске активности у другим листовима објавио још тринаест сатиричних приповедака. У ову категорију сврстан је и један незавршени Радојев десетерац који је остао сачуван. Сви текстови су сада по први пут објављени у електронском формату.
- Абер дође госпођи Ружици…, 1905.
- Божићна прича, 1905.
- Гласам за слепцe (из школског живота), 1902.
- Демон (1–2), 1898. ★
- Митрополитов мачор, 1904.
- Модерни устанак, 1902. ★
- Наша посла – Договор кућу гради (1–2), 1901.
- Не разумем, 1898.
- Нигде спаса, 1901.
- Озбиљне научне ствари (1–2–3–4), 1899.
- Позориште у паланци (1–2–3), 1898.
- Сан једног министра, 1902. ★
- Сима пензионaр (1–2), 1902.
- Хајдук-Станко по критичарском рецепту г. Момчила Иванића (1–2–3–4–5), 1900.
Радоје Домановић писао је полемичке и сатиричне узгреднице у опозиционом листу „Одјек“ од 1902. до 1903. године. Неке чланке писао је под псеудонимом, тако да никада нећемо у целости моћи да одредимо колики је био његов допринос листу, али је до сада одређено да је аутор четрдесет и два чланка, будући да је његов главни посао у „Одјеку“ био на рубрици „Узгреднице“. Поред већ познатих, додали смо још четири кратка текста који до сада нису објављивани у збиркама. Сви текстови су сада по први пут објављени у електронском формату. Многи од њих посвећени су дневно-политичким темама и изгубили су на актуелности пре више од стотину година, али и даље пружају добар увид у свакодневицу Србије с почетка ХХ века.
- Баш је безобразлук, 1903.
- Бистрина г. Милићева, 1902.
- Великомученици, 1902.
- Дај, Боже, згодан случај!, 1903.
- Добро урањени, 1902.
- Домишљан, 1902.
- Жур, 1902.
- За часак радости, 1902.
- Заслужиће и он споменик, 1902.
- Из Страдије, 1902.
- Један министар пун племените иницијативе, 1902.
- Једна неправда, 1902.
- Јефтино задовољство, 1902.
- Као деца шљиве, 1902.
- Као у Страдији… (1–2–3–4), 1903. ★
- Ко рђав лист издаје ништа му не помаже, 1902. ★
- „Ко угушује штампу?“, 1902.
- Куда ћемо ми?!, 1902.
- Кума-Миловановац, 1902.
- Марксисти на пракси, 1902.
- Накнада, 1902.
- Наши државници, 1902. ★
- Не бој се, народе! Бог чува Србију!, 1903.
- Не мешај се у туђ посао, 1902.
- Не страхујмо за привреду, 1902.
- Нешто о реакцији, 1902.
- Није због зејтина, 1902.
- Нов датум, 1902.
- Нова болест, 1903.
- Обрасци лепога стила, 1902.
- Писмо г. Сави Шибалићу, 1903.
- Погађање, 1902.
- Политички разговори по Олендорфовој методи, 1902. ★
- Почасни хоџа, 1902.
- Привредни пацијенти, 1902.
- Прича о томе како је начелнички положај без икаква зазора и стида насрнуо на доброг и ваљаног грађанина г. Ђоку Кара-Јовановића, 1902.
- Проносе се обеспокојавајући гласови, 1902.
- Протерана, 1902.
- „Савременику“, 1902.
- „Страдија“, 1902.
- Судбина, 1902.
- То је народ, 1903.
- Тхе, шта ћеш?, 1903. ★
- Фузија, 1902.
- Хиперидеална пошта, 1902.
- Ча-Ђорђев ђогат, 1902. ★
Незадовољан променама у друштву након Мајског преврата 1903. године, Радоје је у Београду 1904. године покренуо свој лист, назвавши га по својој најпознатијој приповеци – „Страдија“. Нажалост, економске и друштвене прилике нису дозволиле да лист опстане дуже од пола године. Већину чланака у „Страдији“ писао је сам, обично потписа, и, према Сабраним делима из 1964. године, одређено је да је аутор осамдесет и девет чланака. Поред тога, додали смо још осам чланака који до сада нису објављивани у збиркама. Сви текстови су по први пут објављени у електронском формату. Као и у „Одјеку“, многи од чланака баве се дневно-политичким темама, али и данас кроз њих можемо много тога научити.
- Адмирал флоте, 1904.
- Ако је виц, добар је!, 1905.
- Благо српској деци!, 1905.
- Божићна прича, 1904.
- Главна ствар, 1905.
- Господин послужитељ, 1904.
- Дивна варош, 1905.
- Дивна економија, 1905.
- Дивни рачуни, 1905.
- Доброчинство, 1905.
- Досадан човек, 1905.
- Државни мислилац, 1905.
- Другарска расејаност, 1905.
- Загонетка са бројевима, 1905.
- Здраво, здраво! (уводник првог броја „Страдије“), 1904.
- Злочинства професора Драгутиновића, учињена путем штампе, 1905.
- Идеал сметене памети, 1905.
- Илија, удри!, 1905.
- Интересантан шпорт са дневницима у једној винарско-воћарској школи, 1905.
- Јабука, 1905. ★
- Јавно мњење, 1905. ★
- Јединствен парастос, 1905.
- Једнако „они“ у моди, 1905. ★
- Једно те једно, 1905.
- Још један прилог угледној економији, 1904.
- Још тражи карактер, 1905.
- Како џебраци чине добро, 1905.
- Кандидујте, 1904.
- Квантитет, 1905.
- Ко је гладан?, 1905.
- Ко је крив?, 1905.
- Коста Таушановић, 1905.
- Крв је крв, 1905.
- Лепо привређујемо, 1905.
- †Митрополит Инокентије, 1905.
- Митрополитова женидба, 1905.
- Мусини ђемови, 1905.
- Наставник и ученик, 1905.
- Наш Београд – модерна Абдера, 1905.
- Наш женски свет, 1904.
- Наш женски свет, 1905.
- Наш санитет, 1905.
- Наш социјалиста, 1904.
- Наша народна поезија, 1905. ★
- Наша подлост, 1905. ★
- Наше лудости, 1905.
- Наши електрични трамваји.
- Невоља и кеса, 1905.
- Није благо српској деци, 1905.
- Није ботаничар, 1905.
- Није родом из синдиката, 1905.
- Ново занимање, 1904.
- Новости из престонице Страдије – најновије Сецесион-Абдере, 1905.
- Одговори уредништва, 1905.
- Одликовање, 1905.
- Окрени, Боже, набоље, 1905.
- Опште право гласа, 1905.
- Основ подозрења, 1905.
- Отправник послова у Румунији, 1905. ★
- Патриотизам по наредби, 1904.
- Познаници, 1905.
- Поклон краљу (1–2), 1905.
- Полицијска мудрост, 1905.
- Постаде педагог, 1905.
- Похвално, 1905.
- Празник рада, 1905.
- Пријатељство – па пријатељство!, 1905.
- Протествују, 1905.
- Публици, 1905.
- Савремени песник, 1905.
- Самосталци и старија браћа, 1905.
- Сваки цени на своју руку, 1905. ★
- Свако хоће себи, 1905.
- Сваког чуда у нас, 1905.
- Сваком своје, 1905.
- Све према приликама, 1905. ★
- Сецесија, 1905. ★
- Сигурна добит, 1905.
- Слава окружној свињи, 1905.
- Смишљена трампа, 1905.
- Стража, 1905.
- Српска иницијатива, 1904. ★
- Судбина манастирске квочке, 1905.
- Тежак задатак, 1905.
- Тражи се погодан непријатељ, 1905. ★
- „Трула грађа“, 1905.
- Ћути, па трпи!, 1905.
- Угледно добро, 1904.
- Удри зло за времена, 1905. ★
- Узалуд ваша радост, 1905.
- Узор лењости, 1905.
- Укинуо механику, 1905.
- Форма нам је најпреча, 1905.
- Читаоцима, 1905.
- Члан „Сељачке слоге“, 1905.
- Шта би било?, 1904. ★
Након гашења „Страдије“, Радоје се налазио у незавидној материјалној ситуацији, све теже притискан болешћу. У последње две године живота познато је са сигурношћу да је у „Новом покрету“, чији је званично био власник, написао осамнаест текстова различите дужине и садржаја, а колики је тачно био његов допринос овом листу, данас више није могуће утврдити. Сви текстови су по први пут објављени у електронском формату.
- И он!, 1906.
- Из земље чуда и изненађења – Успомене једног Енглеза посвећене „легалном решењу“ (1–2–3–4), 1906.
- Избор радикалног папе, 1906.
- Како је постала рубрика „Потера“, 1906.
- Љубавно писмо милој публици, 1906.
- „Одјеку“, 1906.
- Па за чију отаџбину, 1906.
- Радоје „Бекрија“ први пут међу звездама, 1906.
- Радикалној демократији (1–2–3), 1906. ★
- „Радуј се“, земљо!, 1906.
- Разговор с демократијом (1–2–3–4), 1906. ★
- „Самоуправи“, 1906.
- Ситне душе с крупним амбицијама, 1906.
- Убио му полет, 1906.
- Цвети, 1906.
- Циганлијско царство, 1906.
Данас је сачувано укупно шест личних писама Радоја Домановића, која је писао својим пријатељима и познаницима, или државним службеницима. У ова писма укључили смо и јавну преписку коју је Домановић водио са Борисавом Станковићем 1904. године у „Самоуправи“. Писма су први пут објављена у Сабраним делима 1964. године, а сада по први пут и у електронском формату.
- „Из публике“ (1–2–3–4), 1904.
- Јовану Кангрги (1), око 1892.
- Јовану Кангрги (2), 1892.
- Милану Савићу (1), 1900/1901.
- Милану Савићу (2), 1901.
- Ристи Одавићу (1), 1893.
- Ристи Одавићу (2), 1895.
Поред приватне кореспонденције, сачуван је и одређен број докумената из његове службене преписке. Два од ових писама први пут су објављена у Сабраним делима 1964. године, а остала документа су објављивана у другим изворима. Сва ова документа су сада по први пут објављена и у електронском формату.
- Поводом инцидента у „Такову“, 1902.
- Љуби Ковачевићу, 1895.
- Љуби Стојановићу, 1904.
- П. Петровићу, 1898.
Радоје Домановић био је, према сачуваним сведочењима савременика, врстан усмени приповедач. У целости су сачувана само два његова јавна наступа, као и говор који је одржао на збору Професорског друштва, и због којег је отпуштен из службе. У говоре смо, због форме, уврстили и Домановићев некролог Јанку Веселиновићу. Стенографски запис кратког Радојевог иступања на III конференциjи за школску хигијену и народно просвећивање пронађен је у октобру 2018. у књизи „Три јавне конференције…“, те се овде први пут јавно објављује након 113 година. Сви говори су по први пут објављени у електронском формату.
- Говор на Таушановићевом вечеру, 1904.
- Говор на Х годишњем збору Професорског друштва, 1898.
- Иступање на III конференцији за школску хигијену и народно просвећивање, 1905.
- Јанку, 1905.
- Сећање на Милована Глишића (1–2–3), 1908.
За време свог трогодишњег службовања (1895–1898) по гимназијама у Србији, Радоје Домановић је у неколико наврата држао и јавна предавања на просветне и педагошке теме. Једно од тих предавања преточио је у научни рад невеликог обима, који је објављен у Извештају Лесковачке ниже гимназије за школску годину 1897/8.
- Дечије игре у нашој гимназији, 1898.
Коришћена литература:
- Велмар-Јанковић, Светалана (ур.), Глишић и Домановић: 1908–2008, Српска академија наука и уметности, Београд 2009.
- Влатковић, Драгољуб, Суђења српским писцима, Ново дело, Београд 1987.
- Вученов, Димитрије, Радоје Домановић – Живот, доба и генеза дела, Рад, Београд 1959.
- Вученов, Димитрије (прир.), Радоје Домановић – Сабрана дела I–III, Просвета, Београд 1964.
- Домановић, Радоје М, Краљевић Марко по други пут међу Србима – Данга – Вођа, Књижара Вел. Валожића, Београд 1901.
- Домановић, Радоје М, Приповетке, Српска књижевна задруга, Београд 1905.
- Марковић, Светозар М, Три јавне конференције за школску хигијену и народно просвећивање (по стенографским белешкама), Београд 1905.
- Симић, Милица (ур.), Културно наслеђе Радоја Домановића, Народна библиотека „Радоје Домановић“, Рача 2016.
Trackbacks / Pingbacks