Речник Ј–Р

А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
Личности • Топоними • Књижевна дела

Ради лакше прегледности, речник непознатих речи подељен је на шест целина. На овој страници налазе се речи од слова Ј до слова Р. Осталим целинама можете приступити преко изборника у врху стране.

Ј

Јàзија (< тур. yazı) – писмо, писање, оно што је написано.

Јàкōм – сада; тек сада.

Јȁловица – крава или овца која се не тели или не јагњи; неплодна жена; неплодна земља.

Јàнџик (< тур. yancık) – сељачка кожна торба која се носи обешена са стране; шарпељ.

Јàпија (< тур. yapı) – дрвена грађа.

Јапу̀нџе (< тур. yapınce) – кишна кабаница, огртач од дебелог сукна или ћебе с дугом длаком којим се огрће ради заштите од кише или снега.

Јáрам – дрвена направа у коју се прежу волови што вуку.

Јармèњача – доњи део јарма који волу долази испод врата.

Јау̀зн, уоб. јау̀зна (< нем. Jause) – мезе, ужина.

Јèктичав/jèхтичав (< гр. χτικιό) – који болује од јектике, туберкулозе.

Јèндек (< перс. خندق) – ров, опкоп, јарак.

Јòрган (< тур. yorğan) – вунени шал.

Ју̏говина – јужни ветар; лак живот, лака зарада, беспосличење.

Ју̀рија – јурњава, трчање, терање.

К

Кабýлити (< ар. ﻗﺒﻮﻝ) – одобравати, прихватати, усвајати.

Кàвāз (< ар. ﻗﻮﺍﺱ) – стражар, жандар, телохранитељ.

Казàмāт (< итал. casamento) – затвор, тамница.

Кáзати се – представити се.

Казнàчēj (< рус. казначей) – благајник.

Кади́фа/кади́ва (< ар. ﻗﻄﻴﻔﺔ) – свилена баршунаста тканина.

Каишàрлук (< тур. kayış) – превара, подвала; зеленаштво, лихварство.

Кајмàкли кàфа (< тур. kaymaklı + ар. ﻗﻬﻮﺓ) – скувана црна кафа с обилном пеном.

Калàмбӯр (< фр. calembour) – збрка, метеж; игра речима.

Калàуз (< тур. kılavuz) – путовођа; кључ којим се може отворити свака брава; мешетар.

Кàлмук (< фр. calmouc < монг. Хальмгуд) – врста длакавог сукна, названа по томе што Калмици носе огртаче од сличног сукна.

Кàлпак (< тур. kalpak) – војничка капа код које је обод од крзна; кацига.

Кȁлфа (< ар. ﺧﻠﻴﻔﺔ) – помоћник мајстора у еснафу који је након шегртског стажа положио испит за калфу.

Камарѝла (< шп. camarilla) – закулисна клика на двору која својим интригама утиче на државне послове у своју корист.

Камàшне – вид. гамашне.

Кȁмгāрн (< нем. Kamgarn) – предиво, тканина од чешљане вуне.

Кàмџија (< тур. kamçi) – бич.

Кȁница – вид. тканица.

Кàнура (< тур. kanura) – велико повесмо, пасмо (конца, пређе).

Касáција (< лат. cassō) – највиши суд у ранијем судском систему.

Каси́рати (< лат. cassō) – поништити.

Кȁста (< шп. casta) – одвојена друштвена класа људи, повезана пореклом, занимањем или правним положајем. Систем каста установљен је као систем поделе на више и ниже расе у шпанским колонијама у Америци; сличан систем је постојао, а постоји и данас у Индији, мада многи савремени истраживачи тврде да су кастински систем у Индији увели тек европски колонизатори.

Капèтāн (< лат. caput) – архаично: срески начелник.

Капѝџик (< тур. kapıcık) – споредна мала врата.

Кàприц (< фр. caprice) – хир.

Кâрлица – дрвено кориташце за разливање млека (ради скупљања кајмака).

Кàруце (< ит. carozza) – лака кола, кочија на четири точка, с кровом и високим седиштем за кочијаша.

Кȁур (< перс. ﮔﺒﺮ) – немуслиман, неверник.

Кàчара – зграда где стоје каце и где се пече ракија.

Кви̏т (< фр. quitte) – изједначен, подмирен; готово, решено.

Кѝбицер (< јид. kibitzer) – онај који с интересовањем прати развитак туђе игре.

Кѝдисати (< тур. kıymek) – навалити.

Кѝнӣн – органско једињење (C₂₀H₂₄N₂O₂) које се у форми белог праха користило као лек против грознице, посебно маларије, а добија се од коре кининовца.

Кирàјџија (< тур. kiracı) – закупац, станар.

Клàзиран – од сјајне коже.

Клéта/клêт – одаја, соба, изба, вајат.

Кли̂с – краћи комад дрвета који се у дечијој игри помоћу палице баца удаљ; сама та игра.

Клѝсāр (< гр. εκκλησία) – црквени послужитељ, црквењак.

Клу̏бе – клупко.

Кмȅт – сеоски главар.

Кну̏та (< рус. кнут < стн. knútr) – бич, канџија; бич од плетена ремења, од неучињене, нештављене коже, коришћен као средство кажњавања у царској Русији.

Кòжмураст – који је попут кожмуре (љуске на плоду воћа).

Кòкало – онај који често нешто запиткује, љубопитљивац.

Кóкица – жеравица, жар, жижа.

Кòлāјна (< ит. collana) – медаља, орден, одликовање.

Кòлӣр (< фр. collier) – овратник, огрлица.

Кȍм – оно што остане кад се исцеди сок из воћа и спреми за алкохолно врење; комина, дроп.

Кòмита (< лат. comes) – припадник нерегуларне војне јединице, четник.

Комѝшати – чистити нешто одвајањем љуске или коре.

Комòрџија (< гр. καμάρα) – војник који припада војној комори (тј. одсеку за снабдевање).

Кòнак (< тур. konak) – ноћиште.

Кòнген – врста карташке игре.

Кòрпус делѝкти (< лат. corpus delicti) – предмет који доказује кривицу.

Кȍчина – свињац, живинарник; соба пуна прљавштине.

Кȍчиница – преграда за пса, псећа кућица; вид. кочина.

Кòтēрија (< фр. coterie) – скуп људи присно повезаних који се баве сплеткама и оговарањима и чине једну затворену целину; клика.

Кȍш – кров на кољу или стубовима, са странама исплетеним од прућа, за сушење кукуруза; дрвена зграда на стубовима где се чува земљораднички инвентар, шупа.

Кòшара – коњска, говеђа или овчија стаја начињена од плетера и облепљена блатом.

Кòшија (< тур. koşu) – трка; оно што се ставља на трку као дар оном ко утече.

Крàјцара (< нем. Kreuzer) – аустријски бакрени новац мале вредности.

Крèозот – масна текућина, течност оштрог, јетког мириса која се у медицини употребљава код хроничног бронхитиса.

Кр̀љомак – крхотина.

Кр́пати се – мучити се, трудити се.

Кр̀стина – гомила од неколико снопова жита ислаганих унакрст један преко другога.

Кубèџија (< aр. ﻗﺒﺔ) – лимар.

Ку̀бура (< тур. kubur) – мала пушка (пиштољ) која се пуни барутом; кожна торба причвршћена на седлу у којој се држи пушка.

Кубу̀ра̄ш (< тур. kubur) – пиштољ који се носи у кубури, кожној футроли.

Ку̀деља – конопља; преслица.

Ку̀лāш (< тур. kula at) – коњ сивопепељасте боје.

Ку̀лōр-сли̏ка (< фр. couleur) – слика у боји.

Ку̀лук (< тур. kulluk) – бесплатан физички рад на великим пословима изградње; тежак рад без директне користи за онога ко га обавља.

Курáда (< тур. kurada beygir) – рђаво кљусе, кљусина.

Ку̏рāж (< фр. courage) – срчаност, храброст.

Ку̀рисати (< тур. kurmak) – поставити, наместити, направити; навити сат.

Ку̀ршум (< тур. kurşun) – олово; пушчано зрно, пушчани метак.

Л

Лавòрика (< лат. laurus) – ловор.

Лȁјм (< нем. Leim) – лепак.

Лèген/лèђен (< гр. λεκάνη) – лавор за умивање.

Лéцати – једва се кретати од малаксалости, вући се; бити болешљив, куњати.

Либáде/либáда (перс. ﻟﺒﺎﺩ) – женски капутић до појаса, од чоје или кадифе, широких рукава и украшен златним или сребрним везом, типичан део женске градске ношње у Србији.

Ливрéја (< фр. livrée) – униформа за послугу на дворовима или у богаташким кућама.

Ли́ра – назив за збирку популарних народних и уметничких лирских песама, обично оних које се певају.

Ли̏снӣк – стог белогоричног грања с лишћем као сточна зимска храна.

Лѝстер (< фр. lustre) – врста сјајне глатке и лаке вунене тканине.

Ли̏тāр (грчки) – колијер, огрлица за животиње.

Лиферáција (< нем. Lieferung) – набавка, добава и испорука неке робе (за државу или неку већу установу).

Лòза – спирала, завој на завртњу.

Лòкāнда (< ит. locanda) – гостионица, преноћиште.

Лôнџа (< итал. longia) – трем, тераса; веће, већање.

Лòрњет (< фр. lornette) – наочаре с дршком.

Лóћа – лења и прљава жена; неморална жена.

Лу̀мпāч (< нем. Lump) – онај који лумпује, бекрија.

Љ

Љȁгав – прљав (у моралном смислу), сраман, срамотан.

Љȍкнути – узвикнути „љок“, одбити теле тим узвиком.

Љу̀дӣште – човек који је изгубио људске особине, човек без морала.

М

Мàзалица – мала кутија у којој је масна крпа којом се маже оружје да не би зарђало.

Мâла/махàла (< ap. المحلة) – део града или села, заселак.

Мàнгура (< тур. mangır < монг. мөнгө) – ситан турски бакарни новац.

Мȁрјāш (мађарски) – ситан угарски и турски новац; ситан ковани српски новац од пет пара.

Мàркӣз (< фр. marquis) – племићка титула средњег ранга, изнад грофа а испод војводе.

Мàса (< лат. massa) – целокупна покретна и непокретна имовина умрлог лица до одређивања наследника и уручивања одређене имовине.

Мàсāрош (< лат. maѕsa) – онај који је наследио (обично богату) масу.

Мȁцке – клупа на коју су поваљивани људи осуђени на батинање; таква казна.

Мàџӯн (< тур. macun) – пекмез, густо укувано заслађено воће.

Маши́на (< лат. machina) – арх. кутија с палидрвцима; шибица.

Машѝниста (< лат. machina) – машиновођа.

Мàшице – двокрака метална направа, штипаљка за хватање и разгртање жара.

Медèница – звонце од меди (бакра).

Медèњāк – прстен од меди (бакра), новчић од меди, бакрењак.

Мèђер (< перс. مگر) – дакле.

Мèлāнж (< фр. melange) – бела кафа, кафа с павлаком.

Метрèса (< фр. maîtresse) – љубавница, наложница.

Мехàна (< перс. ميخانه) – крчма, гостионица.

Мехàнџија (< тур. meyhaneci) – крчмар, гостионичар.

Ми̏лхбрōд (< нем. Milchbrot) – колач умешен с млеком и јајима.

Мѝндер (< тур. minder) – сламњача или шиљте вуном напуњено који се стеру по сећији, да је мекше за седење.

Миндèрлук (< тур. minderlik) – сећија по којој је прострт миндер.

Млèкāр – зградица или просторија у којој се млеко чува и разлива да се ухвати павлака, скоруп и сл., остава за млеко и млечне производе.

Мњȅ (< стсл. мнѣ) – мени.

Мóба – народни обичај да суседи (обично момци или девојке) бесплатно или са узајамним узвраћањем помажу некоме при сеоским радовима.

Мȍраст – угасит, тамномодар.

Мотòвило – направа за намотавање предива, витао.

Мр́сак – дан у који се не пости, кад се једе месо.

Му̀мџија (< перс. ﻣﻮﻡ) – онај који израђује и продаје свеће, воскар.

Мурдàрлук (< перс. ﻣﺭﺩﺍﺭ) – прљавштина, нечистоћа; користи се за битанге, пропалице.

Мурѝћеп, уоб. мурèђеп (< ар. ﻣﺮﻛﺐ) – врста црног мастила, црнило, тинта.

Мушкацóна – врста ситних сувих колача, умешених од ораха или лешника.

Н

Набиљáшити – напабирчити, сакупити одасвуд помало.

Набýрити се – намргодити се, натмурити се.

Нáвалица – оптерећеност послом, мноштво муштерија.

Нàвиљак – онолико сена колико се једанпут може узети на виле и понети; мали пласт.

Нàгāјка (< рус. нагайка) – кратак бич од каишева, вид. кнута.

Нȁдити – наденути (секиру на држаље).

Нáзиме – једногодишње свињче.

Нáзор – једва приметно, да се тек може назрети.

Нàзорицē – поиздалека, из даљине некога пратити тако да се може назрети.

Накéљити се – искревељити се, исцерити се.

Нàполица – привремени имовински однос у коме принос попола деле власник и обрађивач, односно одгајивач.

Насàткē – на бок, на страну, на ребро.

Нàтерсуме (< тур. ters) – насумце, отприлике.

Нàтрукован (< нем. drucken) – одштампан.

Нȁћве – дрвено корито за мешање хлеба; корито уопште.

Нѝлек – нимало.

Нòктāш – крадљивац, лопов.

Њ

Њи̏н – њихов.

Њòрити – ронити.

О

Облигáција (< лат. obligātiō) – признаница коју дужник издаје повериоцу и којом се посведочава постојање дуга; обвезница, задужница.

Òблӯчје – предњи, испети део седла, јабука.

Òбрамица/òбрāмница – мало повијена мотка с удешеним кукама на оба краја, која служи за ношење терета о рамену.

Òбрежак – брежуљак.

Ȍдаџија – момак који се стара о згради, просторијама и реду у њима, служитељ.

Òдвркнути – ојачати, поодрасти.

Òждрēље – огрлица, овратник, оковратник.

Òка (< тур. okka < ар. وقية) – стара арапска мера за тежину; стандардна османска ока била је једнака 1,283 кг.

Òкљōцāн – отрцан, похабан.

Ȍлба/хȍлба (немачки) – стара мера за течност, око четврт литра.

Опепèлити – посути пепелом; претворити у пепео. У изразу ни опепелити (се) значи ни речи не проговорити, ни помена.

Òроз (< перс. ﺧﺮﻭﺱ) – обарач на пушци.

Орфèум (< гр. ὀρφείο) – забавни локал с музичким и забавним програмом.

Òсаћ/òсат – бодљика на класу.

Осмàнлук (< тур. Osmanlı) – винова лоза која се пење уз разне ослонце, одрина, чардаклија.

Òструга – купина.

Òтурити – одгурнути, одбацити.

Ȍфертāлaн (< фр. offre) – који се односи на оферту (понуду), који се заснива на понудама.

Ȍцило – огњило, кресиво.

Очèнути се/очèхнути се – одврнути се, откинути се.

Оџàклија (< тур. ocak) – соба у којој има оџак, огњиште, камин; гостињска соба.

Òџаковић (< тур. ocak) – коленовић, из добре куће.

П

Пàврзма – сорта, раса, пасмина.

Пàдишāх (< перс. ﭘﺎﺩﺷﺎﻩ) – цар, владар; један од хонорифика османског султана.

Паму̀клија (< перс. پنبه) – горња одећа постављена памуком.

Панàија (< гр. Παναγία) – славско жито.

Пангàлōз/пàнглос (грчки) – човек који нема ни куће, ни породице, ни имања, нити ма каквог запослења.

Пȁор (< нем. Bauer) – назив за сељака у Војводини.

Пáрњача – тек печена ракија која се непосредно из ракијског казана источи и још се испарава.

Парóла (< фр. parôle) – карташки израз, кад се жели поновити иста карта у игри.

Пачàрис (< перс. ﭼﭗ-ﺭﺍﺳﺖ) – човек који наноси штету, штеточина; штета, квар.

Пашкви́ла (< ит. pasquillo) – напис увредљивог, клеветничког садржаја, погрдан, подругљив састав.

Педàгог (< гр. παιδαγωγός) – роб који је пратио децу од куће до школе и назад.

Пêдаљ – мера за дужину једнака размаку између врха палца и врха средњег или малог прста кад се испруже.

Пéза – сводница, поводачица.

Пȅнџēр (< перс. ﭘﻨﺠﺮﻩ) – прозор.

Пероноспóра, уоб. пламèњача – гљивична болест која напада винову лозу.

Пèскаоница – направа с песком за посипање мастилом написаних слова, наместо упијача.

Печèњāк – пурењак, млади кукуруз који се једе печен.

Пȅш (< перс. ﭘﻴﺶ) – крај одеће, обично капута; пресамићени крај на прсима антерије или џемадана; скут.

Пѝзма (< гр. πείσμα) – омраза, мржња, злоба, непријатељство.

Пѝјаца (< ит. piazza) – трг; пољана.

Плȁјвāз (< нем. Bleistift) – писаљка, оловка.

Пљòштица – мања бара, локва.

Побау̀чкē – на рукама и ногама, као кад деца пужу.

Побòравити – заборавити.

Повòдити се – несигурно ходати, љуљати се.

Пòврзница/пòврзлица – узице које повезују крпе на лонцима да се јело приликом ношења радницима у поље не проспе.

Погу̀шати се – ухватити се за гуше у борби.

Пòзајмичāр – позајменик, онај који се с другим узајамно помаже у послу, који наизменце један другом ради пољске радове.

Позитýра (< лат. pausa) – поза. У изразу: узети позитуру, удесити држање или глас са циљем да се изазове одређени утисак на друге.

Поку̀ћāр – кућни слуга; онај који носи и продаје ситну робу по кућама, покућарац.

Пòлӣћ – судић од пола литре (за вино) или пола децилитра (за ракију).

Пòлог – јаје које се оставља на гнезду да би кокош опет снела јаје онде; јаја на која се насади квочка, насад.

Поначѝнити се – опоравити се.

Поњáтије (< стсл. понѧ́тїе) – схватање, разумевање; појам.

Пòпēт – закопчан, затворен.

Попýдити – растерати, расплашити.

Пòрција (< лат. portiō) – јело, пиће у количини одређеној за једног човека (у војсци, гостионици).

Пȍскурица (грчки) – нафора, обредни хлеб у православној литургији.

Пȍтур – потурица.

Пòчитовати – поштовати.

Практикàнт (< лат. prāctica < гр. πράσσειν) – вежбеник, најнижи чиновнички степен у бирократији некадашње Србије.

Прàнгија (< тур. firengi < фр. Franc) – мали топ.

Прȅвāт – вид. прехват.

Прéклад – бочни камен на огњишту који служи да један пањ не падне на други.

Прèлēшћен/прèлāшћен – преварен, обманут.

Прéло – вечерњи састанак сеоске младежи ради заједничког обављања каквог посла, или забаве.

Прèсукāн – усукан, мршав, јако ослабио.

Прèтио – угојен, ухрањен, гојазан.

Прȅхвāт – потхват, подухват у присвајању туђих права.

Прȅша (< итал. prescia) – журба, хитња, хитност.

При́рез – додатак порезу који се расписује према висини основног државног пореза.

Прѝшипетља – наметљива, досадна особа; неспретан човек, шепртља; онај који некога подржава из користољубља, прирепак.

Пр̀љуша – прхла, мршава земља.

Прóпис – школска свеска.

Прȍтак – ретко решето кроз које се протаче жито и ланено семе.

Прохесáпити (< ар. ﺣﺴﺐ) – промислити, поразмислити.

Прòштац – узан, с једног краја заоштрен колац (најчешће као део ограде, плота).

Прóшће – вид. проштац.

Пр̀пушкати се – претурати по чему тражећи што, чепркати.

Пр̀стāш – војник који у рату сам себе рани у прст да не би даље ратовао.

Пр̀тина – утабана стаза у снегу.

Пр̏шљēн – мали колутић од кости или рога што жене натичу на вретено (да је теже у руци) кад почињу прести.

Пу̀дāр – чувар винограда и других усева.

Пу̏пав – трбушаст, пупаст.

Пýрњāк – дим помешан с пепелом.

Пу̀сница – ђаволска, вражја жена; распуштеница.

Пу̏хор/пу̏хар – пепео (обично од дувана).

Р

Рȁбаџија (< тур. arabacı) – кочијаш.

Рабаџѝјати – радити за некога као рабаџија.

Рâбош – комад дрвета на коме се зарезима, цртама бележе дуговања и потраживања.

Разàбрати се – снаћи се, доћи к себи.

Рȁкље/рàкљеви – одсечена рачваста грана, рачваст комад дрвета.

Рâмпаш (< нем. Rampasch) – мошт у врењу, који је на прелазу у вино, киселкасто младо вино; ново, овогодишње вино.

Рàнфла (немачки) – опток, опшав, ивица, брид.

Рâт – вид. рахат

Рáхат (< тур. rahat) – удобно, мирно, спокојно, без бриге и напора.

Рахàтлук, уоб. рàтлук (< тур. rahatlokum) – чувена посластица од пиринчаног брашна, меда и мирисних зачина.

Рáџа (< хинд. राजा) – индијски феудални поглавар државе или покрајине.

Реàкција (< лат. reāctiō) – назадњаштво, супротстављање друштвеном и политичком напретку, ограничавање политичких слобода и могућности напретка.

Рèгрāција – дар који су ђаци једном седмично доносили учитељу (обично четвртком, када се није радило у школи).

Рéдњичина – заразна болест, епидемија.

Ренти́рати се (< лат. rendere) – доносити приход.

Рéкла (< нем. Rockel) – капутић, обично женски; горњи мушки капут.

Рецèпис (< лат. recipiō) – признаница за примљену ствар (писмо, новац, пошиљку).

Рèшпект – (< лат. respectus) поштовање.

Ри̏шкати – рити не задирући дубоко.

Р̀кмача – џепни прорез на чакширама.

Рождàнӣк – књига из које се чита судбина.

Рòкчић – дечија игра.

Рóла (< фр. rôle) – улога.

Рудѝна – необрађено земљиште обрасло травом, тратина.

Рýцељ – држак на косишту, плугу или неком другом алату.