Речник С–Ш

А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
Личности • Топоними • Књижевна дела

Ради лакше прегледности, речник непознатих речи подељен је на шест целина. На овој страници налазе се речи од слова С до слова Ш. Осталим целинама можете приступити преко изборника у врху стране.

С

Сàбāјле (< тур. sabahile) – зором, у зору.

Салàмура (< ит. salamoia) – слана вода са зачинима у којој се држи месо пре сушења; расол.

Сàмур-кȁпа (< перс. سمور) – капа од самуровине.

Сȁнс (< фр. sans) – игра карата, врста преферанса.

Сâп (< тур. sap) – држак.

Сáра (мађарски) – горњи део чизме који обухвата листове.

Свèдоџба – сведочанство.

Свечàнӣк – празник, благдан.

Сèвāп (< ар. ﻃﻮﺍﺏ) – добро дело које заслужује божју награду.

Сèиз (< ар. ﺳﺎﺋﺲ) – коњушар.

Сȅир (< ap. ﺳﻴﺮ) – гледање, наслађивање у проматрању нечег лепог.

Сèјмен (< тур. seymen) – припадник једног рода јањичарске пешадије.

Сèпет (< перс. ﺳﺒﺪ) – котарица, кошара.

Сèрбез/сèрбес (< тур. serbes) – безбрижан, безбрижно.

Сèћија (< тур. seki) – уздигнуто седиште направљено од дрвених дасака, које се налази у собама сваке старинске куће; налази се уврх собе уза зид до прозора и протеже се од једног зида до другог, а често дуж два зида. По сећији је прострт миндер или вунено шиљте, а около су поредани тврди сламнати јастуци.

Сèфте (< ар. استهل) – први пут; први дневни пазар који трговац учини у дућану, прва зарада.

Сèцēсија (< лат. secedere) – покрет у уметности, првенствено у сликарству и архитектури, у Средњој Европи на крају XIX и у почетку ХХ века, настао као протест против конвенционалног академизма.

Сèцовати (< нем. setzen) – стављати на коцку, играти на лутрију, кладити се на што.

Сѝлāв (< ар. السلاح) – широк кожни појас који спреда има прегратке за ножеве, мало оружје и ситне предмете за дневну потребу.

Силèмбе (< тур. sînebend) – опрсница, каиш преко прса оседланог коња.

Силèство – мноштво, неизмеран број.

Си́ћити се – опирати се, нећкати се, бити тврдоглав, јогунити се.

Солгаби́рōв (< мађ. szolgabíró) – срески, котарски начелник.

Скȍрӯп – кајмак, масна материја која се ухвати на површини невареног или охлађеног преврелог млека.

Слàница – посуда у којој се држи со.

Слачàјши (< стсл. сладчáйшïй) – преслатки.

Сли̏кче (турски) – комадић.

Смôк/смȍк – мрс, храна која садржи у себи масноће; оно што се једе с хлебом; оно што се додаје у јело или уза њ узима да се укус појача.

Смотàуз – лопов, крадљивац.

Сȍвра (< ap. ﺳﻔﺮﺓ) – трпеза, синија.

Спрȅма – опрема коју девојка добија од родитеља или сама припрема за удају.

Ср̀че (< тур. sırça) – стаклена бочица, стакленка.

Стȁрокōван – којему је дотрајао потков, давно поткован.

Стéњак – врпца или фитиљ у свећи, светиљци или кандилу, натопљена лојем или уљем, која запаљена гори.

Стȍжēр – стуб насред гумна око кога се терају коњи при вршидби жита.

Стôјнӣ, уоб. стôнӣ – престони.

Стр̏мнӣ – бело жито (пшеница, јечам, овас, раж, просо, тј. жита од којих се добија брашно за хлеб); брашно од таквог жита.

Стр̂н – житна стабљика, сламка.

Сту̀пица – мали дрвени, метални или камени округао и издубени суд у ком се тучком дробе ситни зрнасти плодови и други предмети.

Су̏клата – неспретна, незграпна, приглупа особа.

Сулу̀ндар (< гр. σωληνάριο) – цев за пећ, димњак.

Т

Тàбан – челични део који се орозом или окидачем покрене да удари на кремен у пушкама кремењачама.

Таблу̀нēт – игра с картама, таблић, табланет.

Тáин (< тур. tayın) – оброк, следовање, војнички хлеб.

Тáковскā идéја – идеја о улози династије Обреновића у српском националном и државном животу; према Такову, селу код Горњег Милановца, где је 1815. године на народном сабору пред црквом светог Ђорђа донета одлука о подизању устанка против Турака.

Тàнтӯз (шпански) – плочица налик на новац, обично метална или округла, која у коцки или у другим приликама привремено замењује новац и служи за новчани обрачун, жетон; глуп и недоказан човек.

Тáпија (< тур. tapu) – јавна исправа о власничком праву на некретнини.

Тáрнице – теретна коња с коњском запрегом.

Тáслица/тáсла – манжетна.

Тежѝњав – од предене кудеље.

Тèлāл (< ар. ﺩﻻﻝ) – јавни објављивач, добошар.

Тèпсија (< тур. tepsi) – округли бакарни или емајлирани суд.

Тèрзија (< перс. ﺩﺭﺯﻯ) – кројач, кројач чоје (кројачи сукна зову се абаџије).

Тèркија (< тур. terki) – завежљај опреме који се каишевима привеже за облучје на задњој страни седла; каиш којим се везује опрема.

Тèсāк – тежак и широк нож који се носи у канијама о пасу, раније део војничке опреме.

Тесли́мити (< ар. ﺗﺴﻠﻴﻢ) – предати, уступити, ослободити се чега.

Тèстија (< перс. ﺩﺳﺘﻲ) – земљани суд за воду, сличан бардаку; врч.

Тефèрич (< ар. ﺗﻔﺮﺝ) – забављање, провод, уживање у природи, излет у природу у сврху провода и разоноде.

Тѝфтик (< тур. tiftik) – памучно платно.

Тѝшлер (< нем. Tischler) – столар.

Тѝшма – тиска, навала, врева, гужва.

Ткȁница – откан појас у разним бојама и шарама.

Тȍлковати (< рус. толковать) – тумачити.

Торичèлијева цêв – апарат који је Еванђелиста Торичели (1608–1647) употребио да докаже постојање атмосферског притиска, а састоји се од цеви дуге један метар напуњене живом, и једног суда такође напуњеног живом.

Тòтица (< мађ. tóth) – Словакиња, у мађарском језику има погрдно значење.

Трàгиткиња/трàгеткиња (< гр. τραγῳδία) – глумица која игра трагичне улоге.

Трȁпити – банути, хрупити, изненада се појавити.

Тр́ло/тр́ла – стаја за стоку, појата, тор; место где се стока држи зими.

Тр̂мка – купаста кошница од прућа, вршкара.

Тр̀пило – оно што се може поднети, стрпљење; направа за мучење.

Тулу̀мина (< гр. τύλεμος) – мешина.

Ћ

Ћâр (< перс. ﻛﺎﺭ) – добитак, зарада (у трговини или при трампи).

Ћáта (< ар. كاتب) – писар.

Ћèвнути се (< тур. keyif) – напити се, нацврцати се.

Ћèзāп (< перс. ﺗﻴﺰﺍﺏ) – шалитрена (азотна) киселина.

Ћемáне (< перс. کمان) – виолина.

Ћèпенак (< тур. kepenk) – крило, канат старинског дућана које служи уместо врата. Доњи ћепенак се отвара надоле и проширује простор дућана, тако што се на њему излаже роба или за њим седе муштерије.

Ћерàмида (< гр. κεραμίδι) – полукружни, жлебасти кровни цреп.

Ћесар (< нем. Kaiser < лат. Cæsar) – цар; обично се користило само за аустријског или немачког цара.

Ћилѝбāр (< перс. ﻛﻬﺮﺑﺎ) – јантар, жута фосилна смола; нешто начињено од тог материјала.

Ћи̏рица – млад слуга, момак.

Ћѝтāјка – врста тканине.

Ћи́фта (< тур. çıfıt) – трговчић, шкртац, филистар.

Ћу̏рак (< тур. kürk) – горња хаљина подстављена крзном.

Ћу̀рчија (< тур. kürk) – занатлија који прави ћуркове, крзнар, кожухар.

Ћу̀стек (< тур. köstek) – свеза којом се сапињу предње ноге коња да не може трчати.

Ћу̀тук (< тур. kütük) – пањ, клада; кратко изрезан комад балвана.

У

Уáрумити се – не хтети кренути с места, узјогунити се (о коњу).

У́ви (< стсл. ѹвы̀) – авај.

У̀вратине – место на крају њиве где орач окреће плуг и које остаје неузорано.

Угу̀рсуз (< тур. uğursuz) – неваљалац, несретник; несређен, запуштен човек.

У́дити – чезнути, цвилети, стењати; комадати, сећи месо.

Узàптити – силом власти одузети, запленити.

Ујду̀рисати (< тур. uydurma) – направити, удесити, свршити.

Ујду̀рма (< тур. uydurma) – смицалица, сплетка, подвала.

У̂к – у изразу: узети ук значи узети мах, тражити, силом захтевати.

У̏ка – вид. хука.

У̀каз (< рус. указ) – одлука, решење, акт врховне извршне власти, које потписује шеф државе одн. носилац највише власти.

У̀кошкати – утерати и везати волове заједно у јарам.

У̀лāр (< гр. ευλήρα) – конопац око главе коња за крај којег се коњ води или се њим везује.

У̀нкаш (< тур. önkaş) – предњи уздигнути део седла, зове се још и јабука или облук.

У̀платкати – победити неког у игри карата.

У̂прта – вид. запрта.

У̀рихтāн (< нем. Recht) – дотеран, доведен у ред.

Усарáчити (< aр. سرج) – опшити нешто кожом.

У̀стовати – уговорити, углавити.

У̏шнӣк – ушица од секире.

Ф

Фȁмулуз (< лат. famulus) – послужитељ, подворник, домар.

Фàрбл (< нем. Ferbl) – стара карташка игра, слична покеру.

Фàшē (< фр. fâché) – бити љут, киван на некога.

Фèрмати (турски) – поштовати, ценити, обзирати се на кога.

Фȅрмен (< тур. fermen) – део народне ношње, врста прслука од чоје или кадифе, спреда отворен, не закопчава се.

Филадèлфија (< гр. φιλαδέλφεια) – братска љубав; онај који је најврснији, најбољи; лукавац, препредењак.

Филарéта (немачки) – ограда од малих летвица или ступчића.

Фѝлдиш (< тур. fildişi) – слонова кост.

Фѝлистар (< хебр. פְּלִשְׁתִּים) – ситничав, ограничен човек с уским хоризонтом и лицемерним понашањем; паланчанин, малограђанин.

Фи̏снути – ошинути, звизнути; ујести.

Фѝстāн/фу̀стāн (< гр. φούστα) – женска сукња; мушка народна ношња у облику сукње.

Фòнограф (< гр. φωνή + γράφω) – справа коју је 1877. године изумео Томас Алва Едисон (1847–1931), помоћу које се може сачувати звук и човечји глас; десет година касније изумљен је и фонограф на плоче: грамофон.

Фрâс (немачки) – грч који настаје од страха (нарочито код мале деце), шклопац.

Фру̏штук (< нем. Frühstück) – доручак.

Фу́зија (< лат. fusio) – назив за коалицију Напредне и Народне радикалне странке у Краљевини Србији. Напредна странка је кроз историју у одређеној мери имала подршку двора, док је Радикална странка обично бивала у сукобу с владајућим режимом. Влада Михаила Вујића из 1901. године била је прва „фузионашка“ влада, коју је краљ подржао са циљем да умири радикале. То је довело до поделе радикала на умерене „пашићевце“ и борбеније „самосталце“, који су 1902. године основали Самосталну радикалну странку.

Фукàра (< ар. ﻓﻘﻴﺮ) – сиромах, сиротиња.

Фу̂л (немачки) – памучни или свилени конац (обично обојен) који се употребљава за плетење или везење.

Фу̏секла (немачки) – кратка мушка чарапа.

Фу̏ска – ударац по задњици.

Х

Халáлити (< aр. حلال) – опростити, благословити.

Халбцилѝндер (< нем. Halbzylinder) – полуцилиндар, округли и тврди црни шешир обично за свечане прилике.

Хàнџāр (< aр. خنجر) – дуги, шиљасти нож, с оштрицом с обадве стране, који се носи за појасом.

Хàсна (< тур. hasna) – корист.

Хáтар (арапски) – задовољство. У изразу из атара значи: због зараде.

Хèсāп (< ар. ﺣﺴﺐ) – рачун, број, процена.

Хрисòвуља (< гр. χρυσόβουλλον) – свечана владалачка повеља са златним печатом.

Ху̏ка – халабука, тутњава, снажни и неразговетни шумови.

Ц

Цàјтунг (< нем. Zeitung) – новине, часопис.

Цвàнцик (< нем. zwanzig) – стари аустријски сребрни новац у вредности од 20 крајцара.

Цéлац – снег који није угажен.

Ци̏ц – врста памучне тканине са шарама у боји, кретон.

Ци̏цер уоб. ци̏церо (< лат. Cicero) – мерна јединица за типографска слова, висине 12 тачака. Први пут је коришћена 1468. године за штампање „Писама пријатељима“ Марка Тулија Цицерона (106–43 п. Х.) по коме је затим и добила име.

Црèпуља – земљана посуда у облику поклопца која служи за печење хлеба.

Цу̏шпајз (< нем. Zuspeis) – јело од поврћа, вариво.

Ч

Чàбар – дрвен суд за воду.

Чабрèњāк – мотка помоћу које се носи чабар.

Чȁбрица – мањи чабар.

Чáгаљ – смрзнута, стврднута грудва блата.

Чàкшире (< тур. çakşır) – панталоне (обично сукнене).

Чȁлма (< тур. çalma) – платно омотано око феса или неке сличне капе, ахмедија.

Чанкòлиз (< тур. çanak) – готован, лижисахан, погузија.

Чàпāр – глинена посуда.

Чàпраз-дѝвāн (< перс. ﭼﭗ-ﺭﺍﺳﺖ ﺩﻳﻮﺍﻥ) – клањање, при ком се држе руке пресамићене на прсима; разговором забављати некога ко је докон, угађати му.

Чȁрдāк (< перс. ﭼﺎﺭﻃﺎﻕ) – лепа, обично двоспратна кућа, окружена баштама; дворац, летњиковац.

Чȁрк (< перс. ﭼﺮﺥ) – зупчасто коло, точак на било каквој машини.

Чàршија (< перс. ﭼﺎﺭﺳﻮ) – трг, пазар.

Чȁснӣштво збôрскō – радно председништво збора.

Чàтāл (< тур. çatallı) – део ограде или плота који чине неколико врљика, поређаних попречно једна изнад друге и повезаних прућем.

Чèвљати – чаврљати, брбљати.

Чèрвиш (< перс. ﭼﺮﺑﺶ) – јело као житка цицвара, од брашна, сирћета и белог лука, у које се умаче печено месо.

Чêрга (< тур. çerge) – цигански шатор или колиба.

Чéрек (< перс. ﭼﺎﺭﮎ) – једна четвртина; четврт закланог брава.

Чȅста/чèстāр – густа, тешко проходна, млада ниска шума.

Чȅствовати – поштовати.

Чѝбук (< тур. çubuk) – камиш, цев са лулицом на једном крају која служи за пушење.

Чѝвит (< тур. çivit) – модрило (врста боје); индиго.

Чѝвут (< тур. çıfut) – Јеврејин.

Чи́та (< тур. çita) – ниска, обличаста капа православних калуђера.

Чѝфтати се (< тур. çifte) – бацати се стражњим ногама (о коњу).

Чкȁља – рупа, пукотина; рачја рупа.

Чȍкāњ (< тур. çokal) – стаклена бочица из које се пије ракија.

Чрèзмерије (< стсл. чрезмерiе) – неумереност, претераност.

Чу̀лтон/чу̀лтан (< тур. çultarı) – покровац, ћебе које се ставља испод седла.

Чу̏шпајз – вид. цушпајз.

Џ

Џáда (< тур. cadde) – улица, цеста, друм, пут.

Џàмбāс (< тур. cambaz) – прекупац коња.

Џандр̀љив – џангризав.

Џâс – страх, страва, ужас.

Џебàна (< тур. cebhane) – муниција.

Џȅбрāк – просјак; тврдица, циција, шкртица.

Џèвāп (< ар. ﺟﻮﺍﺏ) – одговор.

Џевèрдāр/џефèрдāр (< тур. cevherdar) – старинска пушка украшена седефом и драгим камењем.

Џу̏бе (< тур. cübbe) – одора муслиманских верских службеника, обично од црне чоје; касније се значење речи проширило и на сличне кратке капуте православних свештеника.

Џу̀ндура – џукела, псето.

Ш

Шȁјак (< тур. şayak) – чоја домаће израде, слична сукну.

Шáмија (< перс. ﺷﺎﻣﻪ) – повезача, марама од танке тканине, ишарана гранама, којом се жене повезују по глави.

Шàмута – пометен, лако збуњив човек; брбљивко, тупавко.

Шарèница – шарена поњава, простирка.

Шатòрџија (< перс. ﭼﺎﺩﺭ) – особа која руководи коцкарском игром; крупије.

Шèјхул-ѝслāм (< ар. ﺷﻴﺦ ﺍﻹﺳﻼﻡ) – поглавар ислама, титула најстаријег верског достојанственика муслимана у Османском царству. Једини шејхул-ислам с наших простора био је Мехмед Рефик еф. Хаџиабдић (1814–1874) из Рогатице код Сарајева.

Шèрбет/шèрбе (< ар. ﺷﺮﺍﺏ) – добро заслађена вода, обично с лимуном и зачинима, или с медом, која се пије ради освежења.

Шѝлер (< нем. Schiller) – врста црвеног вина, комињак.

Шиљбок (немачки) – стражар, чувар; стража.

Шѝљте (< тур. şilte) – вунени четвороугласти душечић за седење; дуги танки вунени мадрац који се стере по сећији.

Ши̂п – покретна гвоздена шипка којом се причвршћују за лежиште врата, прозори и слично.

Шѝфōн (< фр. chiffon) – врста тањег густо тканог платна фабричке производње.

Ши́ше (< перс. ﺷﻴﺸﻪ) – боца, флаша.

Шку̀ртēљка – врста горње хаљине с оковратником од самуровине и дугим рукавима.

Шлингèрāј (< нем. Schlingerei) – вез, чипка на рубљу.

Шлофѝjанка (< нем. Schlafen) – спаваћица.

Шнàјдер (< нем. Schneider) – кројач.

Шосéја (< фр. chaussée) – алеја

Шпȁјскарта (< нем. Speisekarte) – јеловник, мени.

Шти̏к, уоб. шти̏х (< нем. Stich) – поен у игри карата.

Штѝкован (< нем. Stickerei) – украшен везом, извезен.

Шти́флa/штифлèтна (< нем. Stiefel) – чизмица.

Штрàпāц – напоран, заморан рад, премор, премарање.

Штрасену̀нфал (< нем. Straßenunfall) – саобраћајна несрећа.

Шту̏мāдла (< нем. Stubenmädchen) – собарица.

Шу̀лапити – говорити којешта, трабуњати.

Шу̀стер (< нем. Schuster) – обућар.