Српска иницијатива

У једној паланци у унутрашњости беше у гимназији фамулуз неки Таса. Носи гуњ и чакшире потуре, силаве око паса, а за силавима неке ножине и пиштоље. Он је прототип наше личне иницијативе.

Шта је простије на свету него рећи момку: „Отиди те ми купи дувана.“ С Тасом то не иде тако.

Звоним у звоно. Таса се појави и скине капу.

– Тасо, ево ти пола динара…

Не довршим. Таса шчепа пола динара и јурне на врата.

– Стој, море! Куда ћеш?

– Знајем си ја, дуван ћу си купим, а баш имашем нешто работу там’ на ту страну.

– Нећу дуван, него узми ми марке…

– Аха! Види имаш ли дуван! А ја мишљашем… – и дуне Таса на врата.

– Стој, Господ те убио! Знаш ли какве марке?

– Знајем си!

– Какве?

– За писмићи рачунам.

– Ето ти сад! Није за писма, него таксену, једну од пола динара.

– А, а ја мишљашем…

Увек тако с Тасом. Он мора да мислим, он даје увек свој суд и своје мишљење.

Другом једном приликом сретнем Тасу у ходнику, ишао сам из четвртог разреда где сам раздавао ђацима неке књиге.

– Тасо, – рекох му – иди у четврти разред, па ми донеси кишобран, заборавио сам га тамо код ормана.

– Ама, мишљашем нешто да неје па горе у салу кад гледасте слике с господина директора?!

– Није.

– Ако ли да видим?

– Иди па види!

Он заиста оде и малочас врати се натраг. Смеши се и увија скинуту капу у руци.

– Је л’ није?

– Истин’, неје, а ја мишљашем.

– Ама шта имаш ти да мислиш кад ти лепо кажем где је.

– А да неје па у трећи разред?

– Није, брате! – рекох нервозно.

– Ако ли да видим?

– Види! – рекох, хотећи да до краја исцрпим своје стрпљење.

– Истин’, неје ни там! Ако ли да видим да није па у канцеларију?

– Види, брате, види где хоћеш!

Врати се отуд, па не рекавши ми ништа протрча мимо мене па оде у четврти разред. Носи отуд кишобран и смеши се.

– Еве га! – вели и гледа у земљу.

– Па ето видиш! Кажем ти као човеку, и ти место да одмах одеш, а ти ме малтретираш цео сат, – рекох му љутито.

– Е, де, куј му знаје, а ја па мишљашем!

Није сам Tаса овакав. Мање-више сви ми патимо од ове болести, од ове личне иницијативе.

„Страдија“
25. децембар 1904.

Извор: Вученов, Димитрије (прир.), Радоје Домановић – Сабрана дела I–III, Просвета, Београд 1964.