Дивна варош!

Београд је, како изгледа, још мало па постао мустра подлости.

Пре новог кабинета пођите улицом, а пред вама је вазда људи, и само шале ради викните:

— Фузионаш, стани часком!

Одједном све живо на улици хитро се окреће и сваки се љубазно смешка.

А сад? Сад, каже ми један, викнух на улици:

— Фузионаш — стој де!

Аја. Нико се не окреће. Напротив, настаде једно дивље бежање да почем случајно не падне на кога сумња.

А само викни:

— Самосталац!

Цела улица се окреће. То је сада у моди.

„Страдија“
22. мај 1905. године

Извор: Вученов, Димитрије (прир.), Радоје Домановић – Сабрана дела I–III, Просвета, Београд 1964.