Тражи се погодан непријатељ

— Их, да имам брашна, к’о што немам масла, тепсију би’ нашла, па би’ направила гибаницу велику, велику! — прича Циганка.

— А ја би’ оволики комад узео! — вели одушевљено Циганче.

— Де ти, хало, не мораш све ти појести! — дрекну матори Цига, па Циганче по глави дланом.

Тако и ми радимо.

— Да имамо топове, к’о што немамо барута, пара бисмо нашли, а за одело и храну је лако, па да тучемо кога хоћемо!

— Ух, ала би’ ја потукао пола! — рекао би један од нас.

— А шта ћу ја, бре? — дрекнуо би други, па за гушу.

На основу свега тога, да се не свађамо колико ће који потући, и да не сумњамо да ћемо неког потући, даћемо оглас оваке садржине кад већ бајаги имамо топове.

ОГЛАС

Пошто смо набавили одличне топове, од којих, како је и проба показала, данас у свету нема бољих, то нам је потребан и непријатељ кога ћемо потући до ноге.

Непријатељ се има пријавити Министарству војном са потребним документима са понудом у затвореној коверти.

Мора поднети доказе о способности да буде потучен до ногу.

Ко има јаче сведоџбе да је више пута тучен, тај има првенство.

Оферти се подносе до краја месеца септембра закључно, јер после тога рока мислимо да предузмемо велику акцију, а наиме:

Објавићемо да тражимо конкурсом предузимача за ослобођење васцелог Српства.

Цене и погодбе поднети за целокупно ослобођење и за појединости.

За саму Македонију, јер је то на парче, платићемо 20% мање.

Мајка Србија.

„Страдија“
28. април 1905. године

Извор: Вученов, Димитрије (прир.), Радоје Домановић – Сабрана дела I–III, Просвета, Београд 1964.