Похвално

Као што је познато, ученици I. београдске гимназије, после пада Порт-Артура, повукли су се на север. Пола их је под кровом, а пола под ведрим небом. За ову другу половину праве се на Малом Калемегдану земунице. Како су ове земунице и у Манџурији велика кубура, професори су одлучили да своје духовне воине у њих и не уводе, него су направили овакав распоред. Чим се укаже лепше време, сви професори и ђаци који, на смену, остају под ведрим небом, ићи ће изван Београда у шетњу до подне, или после подне, или на цео дан. У тим шетњама ученици ће добивати поуке из природних наука, географије, историје, практичне геометрије; трчаће, лопте се играти, певати, свирати и цртати с природе. Кад је ружно време, походиће се разне установе у Београду. Што је најлепше у овој невољи: разговараће се професори са својим ђацима и дружити се целога дана, што је до сада у нас сматрано као негда читање јеретичних књига! Дакле, враћају се и у вас стара, добра јелинска времена! Одиста срећна мисао! Како чујемо, највећа хвала за обнову ове старе школе припада професорима грчког и латинског језика у тој гимназији.

„Страдија“
27. фебруар 1905. године

Извор: Вученов, Димитрије (прир.), Радоје Домановић – Сабрана дела I–III, Просвета, Београд 1964.