Адмирал флоте

Баш нам Бугари не даду маћи. Ми, по угледу па просвећени Запад, спекљасмо чак и дом за глунонему децу, а то је, узгред буди речено, као кад би онај што иде бос купио цилиндер и глазе рукавице, ал’ Бугари одоше даље. Чујте, ако бога знате, шта да радимо ми Срби? Бугари, ни мање ни више, имају адмирала црноморске флоте!

То не смемо тако оставити. Шта ће о нама рећи културна Европа кад чује да чак кнежевина Бугарска има адмирала, а ми га још немамо? Ми имамо неколико чамаца код Аде Циганлије и комотно можемо то прогласити за дунавску флоту. Чамцима дати имена великих ратних бродова: Страшни, Грозни, итд., и одмах да буде постављен адмирал. И онда, разуме се, умолили бисмо г. Балугџића да пошље неколико телеграма страним листовима: „За адмирала српске дунавске ратне флоте постављен је господин…“ (име овога који буде те среће). Ми се на тако лак начин репрезентирамо. Зар ће, ваљда, потегнути Енглези из Лондона у Београд да се распитају о нашим ратним бродовима? Боже сачувај!

А, нешто се мислим, не би било згорега да имамо и министра марине. Један министарски портфељ више. А то би донело доста добра, јер би било мање галаме и свађе, а и једна политичка фракција мање.

Надлежни нека о овоме добро размисле!

„Страдија“
30. децембар 1904. године

Извор: Вученов, Димитрије (прир.), Радоје Домановић – Сабрана дела I–III, Просвета, Београд 1964.