Mrtvo morje (2/5)
Vse to je pri nas šele začetek dobrih časov. Bili smo pridni in ubogljivi otroci in resnično je vsaka generacija iz leta v leto čedalje bolj in bolj obetala, da bo dobila naša dežela kmalu prav tako pridne in ubogljive državljane, toda kdo ve, ali bo napočil tisti blaženi čas, da se naše težnje, pravzaprav misli in ideali moje pokojne genialne strine, docela ustvarijo v tej naši izmučeni materi Srbiji, ki jo tako goreče in odkritosrčno ljubimo.
Kdo ve, aili bodo kdaj napočili časi, da se uresničijo naše želje in da se oživotvori tale naš idealni politični program:
Čl. 1.
Nihče nič ne dela.
Čl. 2.
Vsak polnoleten Srb ima začetno plačo po 5000 dinarjev.
Čl. 3.
Po petih letih ima vsak Srb (v čigar hiši ril moškega, velja to tudi za Srbkinjo) pravico do polne pokojnine.
Čl. 4.
Pokojnina ima periodične poviške po 1000 dinarjev letno.
Čl. 5.
Izdati se mora odločba Narodne skupščine (in z njo se bo iz rodoljubnih nagibov izjemoma strinjal tudi senat) in ta odločba bo veljala kot posebna ustavna točka, po kateri morajo sadje, koristne rastline vobče, žito in vsi drugi posevki roditi bajno bogate letine in sicer dvakrat na leto, če pa se pokaže v državnem proračunu primanjkljaj, tudi po trikrat in seveda po potrebi celo večkrat, kakor se pač zdi finančnemu odboru prikladno.
Čl. 6.
Živina vsake vrste, brez razlike spola in rasti, napreduje prav tako po zakonski uredbi, to je, po odobrenju obeh domov na vso moč dobro in se zelo hitro množi.
Čl. 7.
Živina v nikakem primeru ne more prejemati plače iz državne blagajne, izvzemši izredne državne potrebe.
Čl. 8.
Vsakdo, kdor premišljuje o državnih zadevah, se kaznuje.
Čl. 9.
Slednjič ni dovoljeno nikomur o ničemer misliti brez posebnega policijskega dovoljenja, ker premišljevanje uničuje človeško srečo.
Čl. 10.
V prvi vrsti pa ne sme policija absolutno nič misliti.
Čl. 11.
Kdor bi se hotel ukvarjati, pa bodisi zgolj za šalo, s trgovino, mora zaslužiti sila veliko: na vsak dinar tisočak.
Čl. 12.
Ženske obleke, ogrlice kakor tudi spodnja krila se posejejo in obrode nadvse hitro v vsakem podnebju in na vsakem zemljišču vsak mesec v raznih barvah in po najnovejši francoski modi. Klobuki, rokavice in ostale drobnarije se uspešno gojé tudi v cvetličnih lončkih (odnosno vse mora po zakonski odredbi samo roditi).
Čl. 13.
Otroci se ne rode. Če pa bi jih bilo kaj, se morajo vzrejati in vzgajati s posebnimi stroji. Če bo domovini potrebno cim več državljanov, se bo zgradila tovarna otrok.
Čl. 14.
Davki se ne plačujejo.
Čl. 15.
Plačevanje dolgov in davkov se najstrožje kaznuje in ta velja za vsakogar, razen če se ugotovi, da je ta prestopek zagrešila duševno bolna oseba.
Čl. 16.
Odpravijo se vse nepotrebne stvari, kakor so: tašče pa možu ali po ženi, glavna in postranska kontrola, državni in zasebni leteči dolgovi, pesa, fižol, grški in latinski jezik, gnile kumarice, vsi obstoječi skloni s predlogi in brez predlogov, žandarji, vprašanje svinjereje, pamet z logiko vred.
Čl. 17.
Vsakogar, kdor zedini srbstvo, je treba v znamenje narodnega priznanja in ljubezni na mestu aretirati.
Čudovit program; to morajo priznati celo politični nasprotniki, če bi tak program sploh mogel imeti kake nasprotnike. Vse zaman, naše plemenite želje se ne morejo nikdar in nikoli uresničiti.
Toda, česar nismo z vsem našim velikim trudom dosegli in uresničili mi, to so napravili drugi, srečnejši od nas.
Marea moartă (2/5)
Toate acestea erau pentru noi un fel de embrion al binelui. Eram copii buni și ascultători și ce-i drept, în fiecare an, fiecare promoție făgăduia solemn că va fi o generație de cetățeni buni și ascultători. Cine știe, poate va veni ziua binecuvîntată cînd făgăduielile noastre, mai precis ideile răposatei mele mătuși se vor înfăptui pe deplin în această chinuită maică Serbie, pe care o iubim atît de fierbinte și de sincer.
Cine știe, poate va veni vreodată vremea cînd se vor înfăptui și dorințele noastre. Atunci se va aplica și acest ideal program politic :
Art. 1.
Nimeni nu face nimic.
Art. 2.
Fiecare sîrb, cînd a împlinit vîrsta majoratului, primește, pentru început, o leafă de cinci mii de dinari.
Art. 3.
După cinci ani, fiecare sîrb are dreptul la pensia întreagă. (În casele unde nu există nici un sîrb, va fi luată în considerație sîrboaica.)
Art. 4.
Pensia se va majora în fiecare an, cu o mie de dinari.
Art. 5.
Se va da țării o lege (în această problemă, Senatul, din motive patriotice, va fi de acord, măcar o dată, în mod excepțional, cu Camera Deputaților) în care se vor prevedea următoarele: fructele, plantele, cerealele și toate celelalte culturi trebuie să dea recolte extraordinare și să rodească de două ori pe an, iar cînd bugetul statului va fi în deficit, și de trei ori. Dacă e necesar, vor trebui să se culeagă mai multe recolte pe an, aceasta în conformitate cu avizul comisiei financiare.
Art. 6.
Animalele de tot felul, fără deosebire de sex și vîrstă, trebuie să se dezvolte foarte bine și să se înmulțească foarte repede, conform dispozițiilor legale, adică potrivit dispoziției Camerei și Senatului.
Art. 7.
Animalele nu pot fi salarizate din bugetul statului. Se face excepție numai atunci cînd statul are cerințe mari.
Art. 8.
E aspru pedepsit orice cetățean care face politică.
Art. 9.
Este interzis a gîndi, fără aprobarea specială a poliției, deoarece a gîndi e dăunător fericirii.
Art. 10.
Poliția, în mod special, n-are dreptul să gîndească absolut de loc.
Art. 11.
Cine vrea să facă comerț în glumă trebuie să cîștige foarte mult: o mie la un dinar.
Art. 12.
Îmbrăcămintea de damă, gulerele, jupoanele ca și alte lucruri asemănătoare se vor cultiva și recolta repede, în orice climă și teren, în fiecare lună, în diferite culori și după ultima modă franțuzească. Pălăriile, mănușile și alte lucruri mărunte se pot cultiva cu succes și în ghivece (bineînțeles toate se cultivă numai potrivit dispozițiunilor legale).
Art. 13.
Este interzis a se naște copii. Dacă totuși ei vor exista proveniți de undeva din necunoscut, vor fi crescuți și educați de către mașini speciale. Dacă patria are nevoie de cît mai mulți cetățeni, se va construi o fabrică de copii.
Art. 14.
Nimeni nu plătește impozite.
Art. 15.
Plata impozitelor se pedepsește cu asprime. Pedeapsa se aplică tuturor, în afară de cazul cînd se va dovedi că această încălcare a fost săvîrșită de un alienat mintal.
Art. 16.
Se desființează toate lucrurile nefoloсitoare cum sînt: soacrele,; controlul principal și secundar, datoriile față de stat și particulari, sfecla roșie, fasolea, limba latină și limba greacă, castraveții stricați, toate cazurile cu și fără prepoziție, jandarmii, problema porcilor, gîndirea, logica.
Art. 17.
Acela care-i va uni pe sîrbi, să fie imediat arestat, ca semn de recunoștință și dragoste din partea poporului.
Minunat program! Trebuia s-o recunoască și opoziția, dacă ar exista în general cineva care să se opună unui asemenea program. Dar desigur, aspirațiile neamului nostru nu se pot înfăptui niciodată!
Însă ceea ce n-am realizat rioi cu toate strădaniile depuse, au făcut-o alții mâi fericiți decît noi.
Као у Страдији… (2/4)
I НАУКА ХРИШЋАНСКА
Пре сваког предавања читаће се молитва коју ће влада саставити, а не као досад. Молитва ће гласити:
„Владо наша, која си на земљи, нека се слави име твоје; нека не прође власт твоја и нека буде воља твоја у Србији; хљеб наш потребни не дај нам никако, да теби буде више.
И не наведи нас у напаст, но избави нас од радикала[1].“
После молитве прелази се на учење.
Из науке хришћанске деца не могу учити ни Стари, ни Нови завет. Морају се учити неке измене. Деца су досад читала: „СВИ СУ ЉУДИ ПРЕД БОГОМ ЈЕДНАКИ“. То је тек најлепше: сви пред Богом једнаки! Зар једнаки пред Богом један којекакав сиромашак, надничар, сељак, или занатлија, тишлер, кројач, как’и било, и благородни господин, ђенерал Цинцар-Марковић; зар један практикант једнак са Милованом Маринковићем, зар пандур једнак са Вељом Тодоровићем? Што не иде, не иде! Тако „опасно“ место треба поправити, па да се деци овако предаје:
„Пред Богом нисмо сви једнаки, и тамо се задржавају ранг и чинови!“
Досад су деца учила: „ЉУБИ БЛИЖЊЕГА СВОГА КАО СЕБЕ САМОГА“. Лепо, ал’ ако је тај ближњи, по несрећи радикал, и то још, сачувај боже, од оних неумерених, „опасних по поредак отаџбине“, шта ћемо онда. Какав, наопако, ближњи, далеко му лепа кућа! У таквом случају мора се деци поменути да у ближње треба рачунати: министре, жандарме, пандуре и друге богоугодне људе, или то опасно место, што је много боље, сасвим избацити из уџбеника.
Деца су досад учила да „НИКО НИЈЕ БЕЗ ГРЕХА, САМО ЈЕДАН БОГ“. Све лепше и лепше! Значи, ни мање ни више, већ уливати деци у главу мисао да и министри греше. Зар се сме рећи да Цинцар-Марковић, Веља, кума-Милован, Лука и остали министри греше. То место треба сасвим избацити, а место њега треба деци рећи: „Цео народ, сви људи греше, сем министара. Они су непогрешни.“
Затим деца могу учити овако прерађене идеје: „Ако те министар (или ко по његовој наредби) удари по једном образу, окрени му и други.“
„Ако министри погреше и погрешком својом оштете земљу, колико пута народ треба да им опрости? До седам пута?“
„Не седам, него седам пута по седамдесет, па ако опет згреше, кажи цркви, па ако и њу не послушају, онда ћути па гледај посао!“
„Ако хоћеш савршен да будеш, а ти продај све што имаш у кући и окућницу и имање и стадо и кошуљу с леђа, па све то подај властима земаљским да плаћају шпијуне и граде ’апсане, а ти остави жену и децу и оца својега и матер своју, па иди у затвор кад те власт поведе, да благо ти буде и да долголетно поживиш!“
„У почетку бјеше ријеч и ријеч бјеше у вољи и воља бјеше у закону, и закони бјеше ријеч, а ријеч постаде закон.“
Тако исто треба у заповестима учинити измене.
Код заповести „НЕ УБИ[Ј]“ треба наставник да објасни да то не важи ако је реч о радикалима, и да дода: „јер заиста вам кажем, децо, пре ће камила проћи кроз иглене уши, него што ће се радикалима признати љубав према отаџбини, јер пре ће лицемјери и курве бити награђени, у овој земљи, него тај пород аспидни“.
Заповест „не укради“ треба изоставити, пошто школа има да спрема и чиновнике који рукују касама и бирачким кутијама. Место заповести: „Поштуј оца својего и матер своју…“ доћи ће оваква:
„Ако хоћеш, и ако ти буде потребно, поштуј оца и матер, а ако ти кадгод буде потреба да грдиш оца и мајку своју, ти назови мајку курвом а оца издајником, па ћеш бити награђен на небу. Можеш укинути заповијест божију за обичаје своје.“ Место заповести „Не сведочи лажно!“, учиће деца: „Сведочи лажно!“
— Кад треба, децо, сведочити лажно? — има да пита наставник, а ђак да одговара:
— Лажно сведочимо противу радикала кад их власт невине окриви за велеиздају!
— Лепо, мали, а је ли то богоугодно дело?
— То је дело богоугодно, јер тиме чистимо земљу од ђавола.
— А ко је ђаво?
— Ђаво је радикал. То су отпадници од Бога, зли духови, пород аспидин!
— А ко су праведници и угодници божји?
— Праведници и угодници божји то су министри.
— Колико има данас у свету великомученика, праведника и угодника божјих?
— Великомученика, праведника и угодника божјих има девет и њих је Бог изабрао за своје пророке да преко њих саопштава грешном народу вољу своју.
— Хајде поброј све пророке?
— Пророк Лука Мироточиви[2], Пророк Димитрије Праведни, Великомученик Веља Преблаги, Пророк Милован Чудотворац[3], Рабъ Божји Милован Златоусти…
— Доста, мали, ти ћеш бити ваљан грађанин.
*
Тако ће се из науке хришћанске васпитавати омладина по новом владином програму.
(Даље)
[1] Реч ђаво има се стално заменити речју радикал.
[2] Миро, уље, зејтин, трговина. Види Вуков Речник.
[3] Није реч о гутању устава.
Радоје Домановић 