Из Страдије
Чује се да је Страдији понестало министарских кандидата и да су били решени да их оферталном лицитацијом потраже у којој од суседних држава. Али су од тога одустали, јер су сазнали да је у Србији остало подоста министара без посла, а да их има и таквих које зивкају на споразуме, па их остављају у талону. Како се у Страдији не траже никакве квалификације за министре, то би им Србија могла поклонити или позајмити доста кандидата, па да јој се ништа не позна.
„Одјек“
5. октобар 1902. године
Извор: Вученов, Димитрије (прир.), Радоје Домановић – Сабрана дела I–III, Просвета, Београд 1964.
За часак радости
Влада д-р Вујића нити живи нити мре. Четврти дан је већ како се бори с душом. Дотле би умро и онај који има запаљење мозга. Међутим Цинцар-Марковићев кабинет неки с правом сматрају као побацај; није си ни родио, а већ је крепао. Управо дође му као мртворођено. Баш грдна штета! А јуче је онај несуђени беспортфељни бити имајући председник тако слатко разговарао на телефону као такав. И, да видите, лепо му је стајало. Тхе… судбина!
За један часак радости,
Хиљаду дана… хиљаду дана жалости.
„Одјек“
5. октобар 1902. године
Извор: Вученов, Димитрије (прир.), Радоје Домановић – Сабрана дела I–III, Просвета, Београд 1964.
Јефтино задовољство
Кад већ нико нема вајде од једног оваквог министарства, сем оно још мало људи без вредности и савести којима чини част бити министар и у данашњем режиму Србијином, онда је штета лишити људе са тако скромним и необјашњивим амбицијама једног необичног задовољства. Србија, на пример, не би ништа изгубила да су у данашњем кабинету г. г. Живојин Величковић или Мата Карамарковић, а како су ова два сиромаха провели последње две ноћи ослушкујући лупу фијакера — злотвор их злотвору не жели.
„Одјек“
5. октобар 1902. године
Извор: Вученов, Димитрије (прир.), Радоје Домановић – Сабрана дела I–III, Просвета, Београд 1964.
Један министар пун племените иницијативе
Господин Милован Маринковић, бивши председник општине београдске по несрећи, предузимач општинских радова по занату, а данас министар народне привреде по чуду невиђеном, спрема се да промени поље својих индустријских предузећа. Ако се министар привреде г. Маринковић покаже само толико добар лиферант и концесионар колико се као председник општине показао добар предузимач, кабинет се не може жалити да ће му нови вредни члан, поред г. Вукашина Петровића, кварити духовно и морално јединство.
„Одјек“
5. октобар 1902. године
Извор: Вученов, Димитрије (прир.), Радоје Домановић – Сабрана дела I–III, Просвета, Београд 1964.
Радоје Домановић 