Tag Archive | Privreda

Лепо привређујемо

Дивни смо ми људи. Ми, на пример, не радимо ништа, а славимо као онај социјалдемократ празник рада. Ми имамо државне економије од којих имамо штете, ми имамо угледна добра за која морамо да плаћамо, ми имамо расаднике без расадника, ми имамо надзорника државних имања, али без имања. Све ми мудро и паметно имамо. И кад је тако, онда није ни чудо што се држава брине о њима. Мора држава да поднесе и тај трошак. Свети Трифун је као патрон рада. Не знам откуд баш он, ал’ тек он је патрон рада и Министарство привреде, да се не би огрешило о обичаје наших врлих и старијих, одобрило је буџет да свака економија прослави, попут социјалиста, празник рада.

Пуца се, пева се, пије се о државном трошку, прославља свети Трипун, прославља се празник рада, али ће рада бити, кад буде! За сада је доста да пуцамо и да прослављамо! Нек’ живи луда државна каса!

„Страдија“
17. март 1905. године

Привредни пацијенти

Свашта је било на свету, па што се и ово не би могло десити. На пример, министар народне привреде г. Ђока Николић познат је као човек који хоће да проникне у ствар и да је добро процени. И он једнога дана испрати расписе државним економима да му они убудуће своје месечне извештаје шаљу тако написане, да би их и — он могао разумети.

Тада му какав несташко испрати овакав извештај:

„Господину Министру народне привреде Ђоки Николићу, доктору медецине.

Част ми је учтиво известити Господина Министра да је стање здравља код поврћа и пољских усева у месецу септембру било доста повољно. Изузетак су учинили патлиџани, купус и кукуруз. Патлиџани су боловали од лаког назеба, купус је услед изненадне слане добио инфлуенцу са кијавицом, а код кукуруза се примећују симптоми јехтике, јер је почео да жути.

У исто време умољава се Господин Министар да нареди да се за овдашњи расадник пошаље неколико кила кинина противу пер[o]носпоре.“

„Одјек“
9. октобар 1902. године

Не страхујмо за привреду

Кад се ово дана пронеше гласови о министарској кризи и кад настаде грозничаво интересовање и запиткивање: „Је ли свршено? … Који су нови министри?“, сви први родољуби беху јако забринути. Народ је највише страховао и зебао због министарства просвете да не падне у какве невеште руке, да ту не седне какав нестручан човек.

Данас је свршено, и на превелику радост срећно свршено по нашу јадну привреду: остао је министар привреде доктор медецине г. Ђока Николић, који је толико пута видео усеве кроз прозор на железници, а таквом се стручњаку не може наћи замена.

Хвала богу кад је тако повољно свршено.

„Одјек“
7. октобар 1902. године

Протерана

Дознали смо да је јуче Српска Привреда тајно пребегла у Земун да тамо чека нов кабинет.

Кад су је упитали што је тако бедна и оронула, рече:

— Моја је бољка погоршала од рецепта д-р Ђоке Николића. Ако он остане и даље мој лекар, не смем се у отаџбину вратити! …

Није јој помогло. Пријатељски односи новог кабинета с Аустро-Угарском учинише да бедну привреду јутрос протераше стражарно у милу јој отаџбину на даљи поступак лекару г. Николићу.

„Одјек“
7. октобар 1902. године