Појавила се нова и опасна врста инфлуенце, која је, како нас извештавају, почела морити становништво по унутрашњности наше земље. Болест се зове лукијенца. Појављује се обично приликом путовања министра Луке (а и Веље). Они распростиру ову кужну болест и становништво, чим дозна за њихов долазак (а то је предзнак болести) спасава се бекством, те читави предели опусте. Свет се ни шарлаха, ни дифтерије, ни колере не боји као ове нове напасти, лукијенце.

Засад се болест притајила, али цела земља стрепи на који ће се крај окренути.

Да ако ово пролетње сунце сатре те кужне и опасне бакциле.[1]

„Одјек“
18. фебруар 1903. године

Извор: Одјек: лист политични, економни и књижевни, година друга, Београд 1903.

[1] Последња два пасуса овог текста изостављена су, највероватније грешком, из Сабраних дела 1964. године. Надамо се да ће у следећим издањима делâ Радоја Домановића ово бити исправљено. Уредништво Пројекта.