Наши електрични трамваји
Наши трамваји иду безмало тако брзо као добар пешак.
То је, како се чује, измислио и наредио управник Београда.
Интересантна наредба, нарочито за Београд. Према тој наредби, која је потекла из предострожности ваљда да се не деси какав несрећан случај, изгледа да је у Београду укрштенији и јачи улични саобраћај него у Берлину, јер тамо три пута брже јуре трамваји. А овамо у Београду можеш да спаваш на улици читаво пола часа да ти се не деси „штрасенунфале“, што рекао Шваба, ни кола, ни трамвај, ништа те неће узнемирити.
Боље би било да управник обрати пажњу на прече ствари, а да не тера шпортове са овако интересантним наредбама.
Још мало треба па да Београђани овако разговарају:
— Хоћемо ли трамвајем?
— Не могу богами, журим се, те морам пешке!
Извор: Вученов, Димитрије (прир.), Радоје Домановић – Сабрана дела I–III, Просвета, Београд 1964.
Хиперидеална пошта
Ова срећна и блажена Србија не само што се прелива у изобиљу, не само што цветају у њој уставност и слободе, већ гдегод погледате све је савршено, па чак и поште.
Откако је г. Радојловић постао начелник пошта и телеграфа, ова установа у нас може заиста задивити некултурну Европу. Други би свет сматрао за крајњи идеал савршенства да се, рецимо, депеша прими у исти мах кад је и предата. Велики и даровити стручњак г. Радојловић отерао је још један корак даље. Пре неки дан примљена је у Београду једна депеша за читав минут пре него што је послата из Лесковца.
Ако г. Радојловић остане још само годину дана на овом положају и овако се ревносно уструди око пошта и телеграфа, без сумње ће, на упрепашћење целог света, дотерати дотле да писмо примимо оног истог момента чим је неко намислио да нам га напише.
„Одјек“
11. октобар 1902. године
Извор: Вученов, Димитрије (прир.), Радоје Домановић – Сабрана дела I–III, Просвета, Београд 1964.
Радоје Домановић 