Ко је злокера, свуд га оно тера. За живота је био рђаве среће, а после смрти исто тако. Некаки Пешић, ко ли, изложио бисту његову. Дугме је погођено, крагна испеглана, а Коста? Јадни Коста! Коса као резанци, брада и бркови тако исто, а што је најлепше, уста изрецкана, имају чарк као динари. Уметник ваљда хоће да бар нису уста компромитована.

Ми смо куражан сој, али за ово је требало нарочите куражи и цинизма, па да се сме овако нешто изнети пред публику.

Најлепша оцена овога вајног уметничког дела је оцена г. Ђорђевића, сина д-ра Владана.

Наврати случајно, погледа, насмеја се и упита:

— Да ли је ово мој отац или Коста Таушановић?

„Страдија“
5. мај 1905. године

Извор: Вученов, Димитрије (прир.), Радоје Домановић – Сабрана дела I–III, Просвета, Београд 1964.

Више од 110 година касније Владан Ђорђевић и Коста Таушановић познати су само историчарима, тако да ова новинска белешка савременом читаоцу не значи много. Стога посетиоцима Пројекта „Радоје Домановић“ омогућавамо да сами упореде:

Лево: биста Косте Таушановића на Калемегдану. Десно горе: Коста Таушановић. Десно доле: Владан Ђорђевић. Фотографије преузете с Интернета.